Митрополит бачки г. др Иринеј
Администратор Епархије аустријске
Епархијом аустријском управља, као администратор, Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки господин др Иринеј — епископ, богослов и дугогодишњи професор Новог Завета.
„Вера се не чува зидовима, него срцем које се сећа. Где год да смо, носимо Цркву са собом — у молитви, у језику, у љубави према ближњем.”
Митрополит бачки г. др ИринејЖивот и служење
Митрополит бачки господин др Иринеј рођен је 11. фебруара 1947. године од оца Михаила и мајке Зорке Буловић, у Станишићу, у Бачкој, добивши на крштењу име Мирко. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Сомбору 1965. године. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 1969. године.
За време студија примио је монашки постриг од свог духовног оца, блаженопочившег архимандрита Јустина Поповића, добивши монашко име Иринеј. Исте године га Епископ рашко-призренски Павле (потоњи патријарх српски) рукополаже за јерођакона, а потом за јеромонаха.
Непуне две године борави у манастиру Острогу (1969–1970) и предаје у Монашкој школи при манастиру. Деценију 1970–1980. проводи у Атини на постдипломским студијама на Богословском факултету атинског Универзитета, где је, јуна 1980. године, одбранио докторску дисертацију.
После краћег студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија (1980–1981), изабран је за доцента на катедри Светог Писма Новог Завета на Богословском факултету у Београду, где је потом дуги низ година држао исту катедру у звању редовног професора.
На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 1989. године изабран је за Епископа моравичког, викара Патријарху српском, а потом је после хиротоније у Пећкој Патријаршији 20. маја 1990. године, изабран за Епископа бачког и устоличен у Новом Саду, 23. децембра исте године.
Објавио је многе богословске текстове, научне и популарне, као и доста превода. Десетак година уређивао је Православни мисионар, популарни часопис у издању Светог Архијерејског Синода. Члан је преводилачке Комисије Светог Синода, више свеправославних комисија за дијалог, као и Савета верских лидера Европе „Религија за мир”.
Учествовао је на многим домаћим и међународним богословским и научним скуповима и конференцијама, на духовним трибинама и у међухришћанским сусретима и дијалозима, као и у сусретима и дијалозима са јеврејским и исламским заједницама, установама и организацијама.